Dejli telegraf: Portugal strepi od "irsko-grčkog" puta

Nove mere irske vlade predviđaju smanjenje plata i socijalne pomoći, kao i povećanje poreza. Drakonska štednja uslov za dobijanje međunarodne finansijske pomoći. Parlament Portugala danas o programu štednje, da bi se izbegla dužnička kriza.

Brisel strahuje za sudbinu zone evra jer se kriza širi i na Iberijsko poluostrvo.

Britanski Dejli telegraf piše da će Portugal pokušati da izbegne ozbiljnu dužniku krizu, poput one koja je pogodila Irsku i još ranije Grku.

U portugalskom Parlamentu se danas, kako prenosi Bi-Bi-Si, održava debata o drakonskim merama štednje koje će, strahuju mnogi, zemlju dovesti na ivicu bankrota i uništiti ekonomiju.

Poslanici priznaju da su zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, povećanje poreza i smanjenje socijalne pomoći jedina nada da se međunarodni investitori ubede da Portugalu neće biti neophodna spoljna pomoć, ali da te mere nisu i u najboljem interesu naroda. Reč je, po oceni jednog poslanika opozicione socijalistike vlade, o najrestriktivnijem budžetu u istoriji demokratskog Portugala, koji će imati katastrofalne posledice po stanovništvo, i o ekonomski iracionalnim merama koje se uvode samo da bi se udovoljilo međunarodnom finansijskom tržištu.

"Budući da su uslovi pod kojima vlasti pozajmljuju novac ove nedelje bitno pogoršani, sve se više spekuliše da će Portugal krenuti putem Grke i Irske, odnosno da će biti primoran da zatraži međunarodnu finansijsku pomoć", piše Dejli telegraf.

U Portugalu je u sredu najveći štrajk u poslednjih dvadeset godina paralisao železnički, brodski i avio saobraćaj, rad bolnica, škola, banaka, pošta, medija, đubretara...

Protest zbog vladinih mera štednje, koje treba da stupe na snagu posle usvajanja budžeta za dva dana, prvi put zajednički su organizovala dva vodeća sindikata koji zastupaju zaposlene u državnom i privatnom sektoru.

Iberijske glavobolje Evrozone

Predsednik španske socijalističke vlade Žose Luis Zapatero izjavio je u petak da apsolutno odbija mogućnost evropske finansijske intervencije, poput pomoći od 90 milijardi evra koliko je Evropska unija uputila Irskoj. Kao i u prethodnim slučajevima, politički oprez nadjačava i odlaže ekonomsku racionalnost, uvećavajući ceh naknadnog “vađenja”

Iako zvanični pokazatelji evropske statističke agencije Eurostat za 2009. godinu neumoljivo govore o dubini ekonomskog ponora u kome se nalaze članice Evropske unije (EU), o tome da 25 država EU prosečno duguju 74,7% od bruto društvenog proizvoda (BDP) i da je dug Španije sa 53,2% “odleteo” za deset mesci do 60% BDP-a, ništa od toga nije sprečilo premijera Zapatera da poseje optimizam bez prevelikog pokrića.

“Oni koji se kratkoročno klade protiv Španije, u dubokoj su zabludi, jer ne postoji nijedan scenario koji predviđa spašavanje Španije” izjavio je Zapatero i smogao snage da, bez obzira na najvišu stopu nezaposlenosti u Evropi od 20%, nastavi, “ne radi se o tome da želim da pošaljem pozitivnu poruku, već je reč o konkretnim činjenicama”.

Pozitivna poruka, međutim, ne dopire do berzanskih investitora čija nesigurnost u budući razvoj događaja već danima ruši Ibex indeks berze u Madridu. Na sredini trgovanja u petak Ibex opasno ponire u “crvenilo” -2,64%.

“Ranjivost španske privrede ogleda se pre svega u slabosti privatnog sektora koji je, od početka recesije, zapao u dugove koji dostižu 210% BDP-a”, procenjuje ekonomski analitičar respektabilne Deutsche Bank.

Strah koji izazviva ekonomska sudbina Portugala, Irske, Grčke i Španije, zemalja čija prezaduženost preti celoj Evrozoni, primorala je čak i nemačku kancelarku Angelu Merkel, inače najžešću kritičarku postojećih ekonomskih pravila i odnosa u Evropi, da prione na optimizam po službenoj dužnosti.

“Sada imam više poverenja u stabilnost Evrozone i sposobnost EU da prevaziđe postojeće turbulencije, nego što je bio slučaj proletos (grčka kriza)”, prenosi izjavu Merkelove dnevnik Süddeutsche Zeitung.

(Agencije)